
Уместо да реновирамо кућу (Југославију) ми смо је срушили и направили смо шест барака, тачније сад већ седам и у њима смо подстанари. Наследили смо Југославију и разбуцали смо је. Све оно што су наши преци изградили, ми смо распродали за тепсију рибе, а оно мало што је остало, то нисмо у стању ни да окречимо.
Оно братство и другарство које је некад постојало, довели смо до те тачке где морамо да се разграничавамо са неким ко је друге вере и нације. Тече 21. век, а ми нисмо у стању да живимо са неким ко је другачији и коме у оној рубрици националност пише нешто другачије него нама. Наша неспособност је тако дошла до пуног изражаја и сад је само слепчовек не види. Последњих 30 година вазда кривимо друге за ту нашу неспособност.....
Игор Чобановић
Цена читања ЦЕЛОГ текста је 5 динара
НЕМАТЕ ДОВОЉНО КРЕДИТА
КОМЕНТАРИ:
За сада нема коментара на овај текст.Будите први у слању свог коментара!
Пошаљи свој коментар
Остали текстови из рубрике
ЛИЧНИ СТАВ:
strana broj: